Da li ste znali da je čulo vida, po bebinom rođenju, njeno najslabije razvijeno čulo?
Postoji mit koji kaže da nas novorođene bebe, zapravo, ne vide.
U nastavku teksta otkrivamo da li je ovaj mit tačan, a osim toga, bavićemo se i sledećim temama:
- kako vidi novorođena beba
- kako se čulo vida razvija tokom prvih 12 meseci
- na koje znake bi trebalo obratiti pažnju, a koji potencijalno, mogu ukazivati na problem sa čulom vida
- kako vi možete pomoći vašoj bebi da razvija svoj vid
Kako nas bebe vide?
Ne moram da naglašavam koliko je vid značajan za sticanje bebinih prvih iskustava budući da, putem opažanja, beba upija svet koji okružuje i uči kako bi ga što bolje razumela.
Kada se rodi, njeno čulo vida je najslabije razvijeno čulo. Dok je bila u maminom stomaku, beba je bila okružena mutnom, tamno-narandžastom svetlošću. Ali ta slika se, naprasno, bebinim rođenjem, menja i ona, odjednom, biva okružena ogromnim brojem novih vizuelnih draži.
U tim momentima, strukture njenog oka i mozga još uvek nisu u potpunosti oblikovane – ćelije mrežnjače (opne unutar oka koja je zadužena za prijem svetlosti i, dalje, pretvaranje svetlosti u poruku koja se šalje ka mozgu) nisu dovoljno razvijene. Mišići očnog sočiva, koji pomažu pri fokusiranju predmeta, su dosta slabi.
Zbog toga, tek rođene bebe ne mogu dobro da fokusiraju predmete i osobe koje ih okružuju, a njihova oštrina vida je dosta ograničena. Kako bismo sebi dočarali kako to izgleda osvrnimo se na podatak koji govori o tome da bebe vide predmete koji su udaljeni 6 metara onako kako ih odrasli vide na udaljenosti od 180 metara ili samo zamislite kako je gledati kroz zaleđeno ili zamagljeno staklo.
Osim toga, za razliku od odraslih koji bliske predmete vide najjasnije, novorođene bebe loše vide predmete na različitim udaljenostima upravo zbog poteškoće u njihovom fokusiranju. Recimo, ukoliko su objekti opažanja udaljeni oko 30 cm beba će ih videti oštro, a slike daljih i bližih objekata će biti zamućene. Zbog toga im slike, kao što je lice roditelja, čak i kada su blizu deluju zamagljeno.
Zar nije zanimljivo to što bebe jasno vide sliku na udaljenosti od 30 cm? Ni bliže, ni dalje. Nije li to upravo ona udaljenost između bebinog lica i lica osobe koja je drži u naručju? Želim da verujem da su bebe upravo tako i „podešene“ da najjasnije vide one koji o njima brinu i koji ih najviše vole.
Takođe, zanimljiva je pretpostavka da ova rana neurološka nezrelost ima određenu korist za bebin razvoj. Pa tako, nezrelost čula vida, po rođenju, bebu usmerava ka onome što je važno za njeno preživljavanje kao što je npr. ljudsko lice. U protivnom, kada bi beba, po rođenju, mogla da vidi kao i odrasla osoba, njen nezreli nervni sistem bi bio suočen sa ogromnim brojem novih vizuelnih informacija koje nije u stanju da sve, odjednom, prihvati, obradi i usvoji.
Kako se razvija čulo vida tokom prvih 12 meseci bebinog života?
Čulo vida se brzo razvija tokom prvih nekoliko meseci. To je period ubrzanog razvoja mozga i bebi je potrebna vaša podrška. Možete joj pomoći tako što ćete, najpre, biti upoznati sa tim na kom uzrastu se razvijaju određene vizuelne funkcije, a da onda, u skladu sa tim, ponudite bebi odgovarajuće okruženje za razvoj tih funkcija.
Predstojeća tabela sadrži informacije koje govore o razvoju čula vida tokom prvih 12 meseci odnosno informacije o tome na kom uzrastu se očekuje javljanje određenih vizuelnih funkcija.
Želim samo da napomenem da prikazane razvojne prekretnice predstavljaju opšte uzrasne norme i da, u okviru uzrasta u kom se postiže određena promena, postoje individualne razlike među decom.
Razvojne prekretnice – razvoj čula vida u periodu odojaštva
Od rođenja do navršenih mesec dana
- oštrina vida je veoma slaba
- opaža vidno polje i prati predmete u kretanju
- refleks treptanja – reaguje na kretanje uz odbrambeno treptanje kada se predmet približava bebinom licu
- očni mišići su slabi, mogućnost njihovog pokretanja nedovoljno zrela
- brzi pokreti očiju
- preferira da posmatra velike i krupne vizuelne draži
- reaguje na odvojene delove neke vizuelne draži, usmeravajući se na jedan deo, sa najvećim kontrastom
- preferira jednostavne crteže sa ljudskim likom kao i fotografije ljudskih lica sa otvorenim očima i direktnim pogledom
2-3 meseca
- nedovoljno dobra kontrola pokreta očiju
- uspostavljanje kontakta oči u oči
- horizontalno i vertikalno praćenje predmeta
- zapažanje i posmatranje viseće vrteške
- sposobnost fokusiranja slična kao kod odraslih
- opaža temeljnije i sistematičnije
- preferira obrasce sa finijim detaljima
- počinje sa opažanjem celovite strukture neke vizuelne draži
- preferira složene crteže ljudskog lica u odnosu na draži koje sadrže složen raspored određenih elemenata
- preferira ženska lica i lakše ih međusobno razlikuje
- prepoznaje i preferira majčino lice
- posmatranje ruku i prstiju
- posezanje za predmetom
- socijalni osmeh
- praćenje predmeta u smeru dijagonalno i kružno
3-5 meseci
- prebacuje pogled sa ruku na predmet u rukama
- posezanje prema predmetu i prinošenje ustima
- vizuelno praćenje pokretnog predmeta
- vizuelna komunikacija je dobra
- razlikovanje boja kao i kod odrasle osobe
- razlikuje pozitivne i negativne emocionalne izraze lica
- za prepozanavnje predmeta služi se oblikom, bojom i teksturom
- opaža kontinuiranu putanju predmeta koji se kreće, čak i ako ne vidi celi pređeni put
5-7 meseci
- dobro kontroliše pokrete oba oka prilikom posmatranja jednog predmeta
- manji predmeti privlače pažnju na udaljenosti od 1-1.5 metara
- prepoznaje omiljenu igračku
- ogleda se u ogledalu
- posmatra sagovornika i odgovara na većinu njegovih facijalnih ekspresija
7-10 meseci
- oštrina vida se poboljšava
- glatki pokreti očiju tokom praćenja predmeta
- praćenje pogledom predmeta koji je pao na pod
- prepoznavanje delimično sakrivenih predmeta
- prepoznavanje članova porodice na temelju vizuelnih informacija
10-12 meseci
- prepoznaje neke slike
- uživa u igri skrivanja
- prepoznaje ljude na određenoj udaljenosti
- pojava percepcija dubine (kod puzanja, promene u položaju tela kombinuje sa onim što vidi)
- lupka predmetom o predmet
Koja su moguća odstupanja u vizuelnom razvoju?
Gore prikazana tabela vam može služiti za praćenje razvoja vida vaše bebe i, sa druge strane, može vam pomoći da rano uočite moguće odstupanje koje može ukazivati na razvojni problem.
Podvlačim da je rano otkrivanje problema koji mogu uzrokovati oštećenje vida veoma važno kako zbog toga što vid ima značajnu ulogu u ranom dečijem razvoju tako i zbog toga što rano otkriveni problemi, bar većina njih, mogu biti uspešno rešeni.
Ukoliko primetite neki od sledećih znakova upozorenja obratite se izabranom lekaru vašeg deteta.
Mogući znaci upozorenja bi bili sledeći:
- nejednaka veličina očnih jabučica
- odsutnost reakcije na jako svetlo
- prekomereno suzenje oka
- naglašeno trljanje očiju
- lutanje pogleda
- bele, zamućene zenice ili ukupna zamućenost oka
- nistagmus – spontani, ritmički trzaji očima
- strabizam – bežanje oka, pokreti očima nisu usklađeni
- izostanak uspostavljanja kontaktka očima sa majkom
- izostanak posezanja za predmetima u prostoru
- izostanak vizuelnog praćenja visokokontrasnih predmeta na blizinu
- izostanak vizuelnog praćenja kretanja osobe po prostoru nakon 7. meseca
- prinošenje predmeta blizu očima
- taktilno pronalaženje i istraživanje predmeta
- nezainteresovanost za detalje na igrački
Nadam se da vam je sadržaj ovog teksta bio koristan.
Ukoliko ste zainteresovani da saznate još nešto o razvoju vida vašeg deteta pročitajte i druge članke u vezi sa tom temom.
Do sledećeg čitanja puno vas pozdravlja,
vaša Anđelka
