Dečije laži

Piše: Anđelka Đorđević

Piše: Anđelka Đorđević

Laži su tvrdnje suprotne istini. One su deo odrastanja svakog deteta i javljaju se bezazleno, najpre kod dvogodišnjaka, jer žele da ostave dobar utisak na svoje roditelje i okolinu, a potom laži, sa kognitivnim razvojem dece, postaju sve kompleksnije i maštovitije u funkciji zataškavanja određenih događaja ili izbegavanja različitih, prema njihovoj proceni, neprijatnosti.Nemaju sve laži istu težinu pa bi, u skladu sa tim, i posledice trebalo da budu odgovarajuće.

Da bismo znali kako da se nosimo sa dečijim lažima najpre bi trebalo da saznamo kada se javljaju prve laži, koji je razlog njihovog javljanja i šta da radimo kada do njih dođe.

Od našeg odnosa sa detetom i naših postupaka u mnogome će zavisiti kakav će odnos dete graditi prema istini i laži.

U ovom tekstu odgovaramo na sledeća pitanja:

  • kakve su prve laži i da li na njih treba obraćati pažnju?
  • zbog čega deca lažu?
  • kako možemo prepoznati da nas dete laže?
  • šta uraditi u situaciji kada nas dete slaže?
  • kako smanjiti potrebu za laganjem kod dece?

Kakve su prve dečije laži i da li na njih treba obraćati pažnju?

Prve dečije laži se javljaju dosta ranije nego što bismo to mogli i da zamislimo. I DA, treba obratiti pažnju, čak i na prve laži koje su na početku benigne, čak i zabavne roditeljima. Kako se vaše dete bude razvijalo menjaće se i razvijati i njegov odnos prema laži, laži će biti sve maštovitije i složenije, a u jednom periodu laž će biti praćena i osećanjem krivice.

Slušajte svoje dete i postupajte u skladu sa njegovim godinama i njegovom zrelošću.

Dete uzrasta dve godine

Laži se prvi put mogu zapaziti kod dvogodišnjaka i uglavnom se njihova laž izražava kroz odgovor „Ne“ ukoliko ih pitate da li su nešto uradili ili, ukoliko imaju brata ili sestru, laž se javlja kao izraz prebacivanja odgovornosti (U vidu „Nisam ja, on/ona je). Kada primetite da vas je vaš dvogodišnjak slagao potrebno je da izrazite sumnju kao odgovor na njegovu laž kako bi znao da vi primećujete njegovu laž.

Na primer: ukoliko pitate vaše dvogodišnje dete da li je pojelo čokoladu iz činije, a ono vam kaže da nije, u tom slučaju biste mogli reći: „ Hm, to je baš zanimljivo, kako su ti onda usta umrljana čokoladom?“

Dete uzrasta tri, četiri i pet godina
  • ostavljanje dobrog utiska
  • Krajem treće godine, kada dete otkrije pojam JA SAM, pa sve do četvrte i pete godine, želi da roditelji i njegovo okruženje stvore sliku o njemu kao o dobrom i besprekornom detetu. Često, da bi ostavili dobar utisak, prave selekciju između onoga što će nam reći i između onoga što će zataškati, prećutati od događaja toga dana. To je jedan od razloga zbog koga nas mogu slagati.
laži u vidu dečijih fantazija

Drugi razlog, koji bi trebalo uzeti u obzir, je taj da deca navedenih uzrasta uglavnom ne mogu baš verno i autentično da nam kažu o tome kako je šta bilo, jer još uvek, zbog svojih kognitivnih kapaciteta, nisu vični samoposmatranju i samoproceni. Oni žive isključivo u trenutku u kom postoje, u njihovoj sadašnjosti koja je večna i zbog toga kada ih pitamo da nam ispričaju kako je bilo tog dana u vrtiću, šta su radili, šta se desilo, oni često nemajući šta da kažu, izmisle nešto što je lepo da nam saopšte, jer im je stalo do našeg mišljenja o njima.

Sa druge strane, kada ih nešto plaši ili nešto ne razumeju do kraja oni tada svoju priču ispunjavaju svojim fantazijama i tako stvaraju fantastične priče koje se onda pomešaju sa onim što se stvarno dogodilo. Na tim uzrastima granica između realnosti i fantazije nije dovoljno jasna.

Ovakve vrste laži, u vidu fantastičnih priča, možemo imenovati kao „Velike priče“. Ukoliko ih dete priča možemo mu reći: „Dragi/draga, pa ovo zvuči kao jedna velika priča, hajde pokušaj ponovo da mi ispričaš šta se zaista dogodilo.“ Na ovaj način ohrabrujemo dete da ponovo proba da ispriča određeni događaj. Takođe, već na ovim uzrastima, kroz određene primere iz nekih pročitanih priča ili primere iz svakodnevnog života, možemo ukazivati na laž, pričati o njoj i razgovarati zbog čega sve ona nije dobra.

Dete uzrasta  šest, sedam i osam godina

Laganje zahteva posedovanje naprednijih kognitivnih tehnika odnosno da dete prvo spozna istinu, potom da razume drugu realnost i da je osmisli i tek da onda tu drugu, osmišljenu realnost ponudi kao odgovor. Deca ovih uzrasta to mogu i najčešće lažu kako bi izbegli obavljanje određenih školskih ili kućnih obaveza.

Treba koristiti priliku da, kada nešto dobro urade, pohvalite njihovo ponašanje i otvoreno govorite o važnosti govorenja istine.

Dete uzrasta devet, deset, jedanaest i dvanaest godina

Na ovim uzrastima, laž je često praćena i osećanjem krivice tako da sa decom treba voditi duže razgovore o posledicama laži i o benefitima govorenja istine, treba ih pozivati na odgovornost i tragati za rešenjem kako da, kroz pokajanje, isprave greške u svom ponašanju.

Dakle, dečije laganje se menja sa godinama, u skladu sa razvojem njihovih kognitivnih sposobnosti. Na laž treba reagovati u skladu sa detetovim godinama, kapacitetima, težinom laži i težinom njenih posledica. Reakcija je potrebna, jer tako deca uče da prave razliku između onoga što je dobro i onoga što nije.

Zašto deca najčešće lažu?

Ovo su razlozi zbog kojih deca najčešće lažu:

  1. Zataškavanje radi izbegavanja kazne
    Na primer, dete uradi nešto što je zabranjeno i da bi izbeglo nepriliku ili kaznu negira da je to učinilo.
  2. Da bi zaštitili druge
  3. Da bi privukli pažnju
    Izgovarajući laži deca prikupljaju pažnju za sebe, postaju važni. To često rade deca sa niskim samopoštovanjem i zbog toga ne bi trebalo grubo reagovati u smislu jasno i glasno reći „Lažeš“ ili „To je laž“, već treba imati nežan pristup bez nužnih posledica za izrečenu laž. Takvim lažima ne treba pridavati preveliki značaj, ali se ponekad treba pozvati na činjenice o određenom događaju.
  4. Da bi izbacili frustraciju

Uz pomoć laži deca mogu kompenzovati osećanje manje vrednosti pred vršnjacima. Budite oprezni, ukoliko primetite povećan intenzitet laganja kod vašeg deteta to može biti znak da se nešto dešava u njegovom životu sa čim ne zna kako da izađe na kraj.

Kako da prepoznate laž kod vašeg deteta?

Govor tela, promena glasa kao i različiti emocionalni izrazi mogu biti znaci na koje možete obratiti pažnju kada želite da otkrijete da li vas možda vaš mališan laže.

Obratite pažnju na sledeće znakove:

  • kontakt očima – dete će, prilikom laganja ili izbegavati da vas pogleda direktno u oči ili će uspostaviti kontakt očima, ali će održavanje tog kontakta biti drugačije od uobičajenog. Takođe, ukoliko trepću previše dok vas gledaju u oči i to može biti jedan od znakova laganja
  • brze promene izraza lica – mikroekspresije koje mogu biti izraz detetovog straha, tuge, besa, iznenađenja. Međutim, treba biti veoma fokusiran da bi se uočili ovi kratkotrajni emocionalni izrazi lica, jer mogu trajati kraće od jedne sekunde
  • neprestano se vrpolje dok razgovaraju sa vama (stalno pomeraju ruke, nogama mlataraju napred-nazad)
  • češanje/grebanje po telu dok razgovarate
  • kršenje, uvijanje prstiju bez posebnog razloga
  • dodir glave, nosa ili lica
  • dete može da grize ili liže svoje usne tokom razgovora
  • izvođenje čudnih pokreta u vidu klimanja ili trešenja glavom

Želim samo da napomenem da ovi znakovi nisu 100% sigurni odnosno treba ih imati u vidu kao neku vrstu pomoći prilikom otkrivanja istine, ali ne treba ih se slepo pridržavati i napadati dete dok se ne uzmu u obzir sve činjenice o određenom događaju. Moguće je da deca ispoljavaju znake neprijatnosti čak i kada su potpuno iskrena prema vama. Ne žurite sa zaključcima.

Šta roditelji treba da rade kada ih dete slaže?

Deci bi trebalo da bude jasno da će, ukoliko dođe do laži, posledično doći i do određenih sankcija. Sankcije, naravno, zavise od uzrasta deteta i od vrste laži. Sa jedne strane, treba uzeti u obzir da li je dete lagalo da bi privuklo našu pažnju, da bi uticalo na svoje samopoštovanje, da bi u našim očima izgledalo važno, moćno i, sa druge strane, treba uzeti u obzir da li je njegova laž dovela do nekih ozbiljnijih posledica.

Jasno nam je, na osnovu prethodno rečenog, da deca mlađeg uzrasta (od dve, tri, četiri i pet godina) često izgovaraju laži koje imaju funkciju povećanja njihovog samopoštovanja, sigurnosti u sebe i da je često sama laž odraz jedne isfantazirane priče koja ne može druge da povredi. Zbog toga, treba voditi računa kada se razmišlja o uvođenju kazne i da li je uopšte uvoditi kada su ovakve vrste laži u pitanju.

Kada dođe do ozbiljnije laži, sa određenim posledicama potrebna je sankcija koja podrazumeva sankciju zbog postupka laganja (u vidu zabrane nečega što dete mnogo voli) kao bavljenje onim o čemu je dete lagalo. Na primer, ako je vaše dete udarilo drugo dete, a lagalo je da nije, u tom slučaju treba smisliti sankciju za laž i sankciju za udaranje drugog deteta.  Kao izraz pokajanja može napisati pismo izvinjenja drugom detetu i na taj način se baviti ispravljanjem svog pogrešnog ponašanja, a pored toga, treba uvesti i sankciju za sam postupak laganja.

Kako umanjiti laganje kod dece?

Laganje je deo odrastanja svakog deteta. Od odnosa koji imate sa njim, načina komunikacije i stepena međusobnog poverenja u velikoj meri zavisi da li će dete imati potrebu da vas laže i kako će se odnositi prema istini i potrebi da vam je saopšti.

Ovo su neki od načina koji vam mogu pomoći da umanjite potrebu za laganjem kod vašeg deteta:

1. Davanjem ličnog primera – decu nemojte lagati

Veoma je važno dati lični primer, jer deca često više uče iz naših postupaka nego iz naših govorenja. Dakle, nemojte lagati vaše mališane i nemojte im davati prazna obećanja odnosno obećanja za koja ste sigurni da ih ne možete ispuniti. Takođe, nemojte lagati u njihovom prisustvu. Dešava se da deci govorimo jedno (da laganje nije dobro), a u realnosti se pred njima možemo ponašati na potpuno suprotan način (možemo slagati supružnika, drugaricu, kolegu…) i tada su deca zbunjena.

2. Neka znaju da govorenje istine umanjuje posledice ili čuveno „Ko prizna pola mu se prašta“

Deca često laž spajaju sa kaznom. U određenim situacijama oni izgovaraju laži kako bi sebe zaštitili od moguće kazne. Kako da im onda pomognete da vam kažu istinu?

Tako što ćete im iskreno reći da nećete biti ljuti zbog njihovog lošeg postupka (u vezi koga vas lažu) i da ćete biti veoma srećni ukoliko vam ispričaju istinu kao i da će im govorenje istine pomoći da izaberu najblažu moguću posledicu za svoj loš postupak i laganje. Na ovaj način, eliminišete vašu ljutnju i dajete im podstrek da govore istinu, jer će tako moći da utiču na ublažavanje posledica.

Ukoliko vam dete kaže istinu treba ga pohvaliti i reći mu da to pojačava vaše poverenje.

Naravno, u ovom slučaju treba uspostaviti čvrstu ravnotežu između otvorenog dijaloga i postavljanja odgovarajućih granica.

Budite oprezni ukoliko dete pokuša da pregovara sa vama oko same posledice rečenicom „Ali rekao sam vam istinu.“ Ostanite dosledni i nemojte popuštati, jer shodno laži treba odabrati i odgovarajuću posledicu.

Kada kažem posledice mislim na kazne u vidu oduzimanja ili zabrane neke aktivnosti koju dete veoma voli. I nikako, ali nikako ne bi bilo u redu da ovaj način dolaženja do istine koristite samo kako biste je saznali, a potom odlučite da dete veoma oštro kaznite, upućujući mu ozbiljne primedbe. To vas samo može još više udaljiti od njega i poverenje koje ste do tada gradili sa njim biće ozbiljno poljuljano.

3. Služite se samo proverenim informacijama kada proveravate da li je vaše dete slagalo

Ukoliko saznate od učitelja da, na primer, vaše dete nije uradilo domaći zadatak, dajte priliku i njemu da ispriča istinu. Ukoliko to ne učini možete postupiti na sledeći način i reći mu: „Idem na 15 minuta, a zatim ću se vratiti i postaviti ti isto pitanje. Ukoliko se predomisliš i daš mi drugačiji odgovor, jer želim da dođemo do istine, nećeš biti u nevolji.“

Moram samo da napomenem da ovakav vid ponašanja ne bi trebalo koristiti u slučaju dece za koju je potvrđeno da hronično govore laži. Za njihovo ponašanje bi trebalo potražiti stručnu pomoć psihologa ili dečijeg psihoterapeuta.

4. Dok razgovarate sa detetom napravite neki uvod kako biste došli do istine

Možete naučiti decu da govore istinu tako što ćete im reći da od njih ne očekujete savršenstvo i da niko na ovom svetu nije savršen i da svi ljudi mogu da pogreše. Možete im reći, na primer, sledeće: „Pitaću te nešto i možda ćeš mi dati odgovor koji ne bih voleo da čujem, ali želim da znaš i da zapamtiš da tvoje ponašanje nije ono što ti jesi. Ponekad svi mi grešimo, ali tvoja greška to nisi ti, već samo jedno tvoje pogrešno ponašanje. Zbog toga želim da razmisliš o tome da mi daš iskren odgovor.“

Pružajući, na ovaj način, priliku detetu da razmisli o svom postupku možete mu pomoći da vam kaže istinu.

Šta ne bi trebalo nikako da radite?

  • nemojte vaše dete nazivati lažovom i na taj način ga etiketirati. Tako može stvoriti lošu sliku o sebi i može da pomisli, da ubuduće, ukoliko želi da vam kaže istinu svakako mu nećete poverovati pa će je, samim tim, prećutati.
  • ukoliko znate istinu odmah pređite na stvar i razgovarajte sa detetom o tome umesto da ga prethodno kažnjavate

Nadam se da vam je tekst o dečijim lažima bio koristan i da sam vam bar malo pomogla da shvatite zbog čega deca lažu i kako bi trebalo da se ponašamo u vezi sa tim.

Zdrav odnos pun poverenja između deteta i roditelja gradi se od samog početka, a formula za jedan takav odnos je neizmerna količina ljubavi plus doslednost u ponašanju i postavljanje zdravih granica.

Verovatno je da će vas dete lagati, ali od vašeg odnosa sa njim će, prvenstveno, zavisiti koliku će potrebu imati za laganjem, da li vam može dovoljno verovati i reći vam istinu svaki put kada pogreši.

Budite dosledni, volite vašu decu i pokušajte da ih razumete uvek i u svakoj situaciji.

Do sledećeg čitanja, puno vas pozdravlja,
vaša Anđelka

Podelite prilog sa prijateljima

Želite li još zanimljivog sadržaja?

Ukoliko biste voleli da na vašu e-mail adresu dobijate najnovije, zanimljive i korisne sadržaje na temu dečije psihologije, molim vas da se prijavite.

Email adrese se ne ustupaju trećim licima ni pod kojim uslovima.

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Prijavite se za newsletter

Ukoliko biste voleli da na vašu e-mail adresu dobijate najnovije, zanimljive i korisne sadržaje na temu dečije psihologije, molim vas da se prijavite.

Email adrese se ne ustupaju trećim licima ni pod kojim uslovima.

Ovaj sajt koristi kolačiće (cookies). Nastavkom korišćenja ovog sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.